Бранислав Нушић

Моја школа носи твоје име

И ја се јако поносим тиме!

Ти си дика, понос и пун си доброте,

Твоје комедије су оличење лепоте! 

По твом рођењу настала је фрка,

Била је то свима велика мука.

Каснио си читавих седам дана,

Јер је бабица само за ракијицу знала!

Вољени Нушо, прилично си био стваран,

У својим делима увек тако реалан.

Министарку Живку много си исмејао,

Карактер људи увек си препознао. 

Данас, када читам различите приче,

Све ми, драги Нушо, једна на другу личе.

А у оно време, када си ти писао,

Свака реч имала је посебан смисао.

Пишући драге нам комедије

Измамљивао си нам, Нушо, осмех и срећу,

Једно је сигурно, то ти обећавам,

НИКАДА ТЕ ЗАБОРАВИТИ НЕЋУ!